САВА МРКАЉ: „ПЈЕСМЕ“
Сава Мркаљ рођен је у селу Сјеничак 1783, а умро је у Бечу 1833. године. Био је српски учитељ, монах и филолог. Познавање страних језика (латински, француски, грчки и хебрејски) му је умногоме омогућило да се бави филологијом. Црква га је често нападала због његове учености и реформе азбуке, те је он, да би умањио нападе, 1811. године постао калуђер, али то није било од велике помоћи и две године касније је напустио манастир. 1827. је ментално оболео и свој живот је шест година касније окончао у болници у Бечу.
„Пјесме“ Саве Мркаља за штампу је приредио проф. др Душан Иванић. Он је у богатом поговору књиге обрадио песничко дело Саве Мркаља, као и досадашња тумачења Мркаљевог опуса и његов симболичан статус. Штампањем ове књиге испуњен је циљ, а то је афирмација једне од најзначајнијих личности целокупне српске културе и њен стварни и симболички значај за културу крајишких Срба.
„У серији недограђених пјесничких опуса у српској књижевности Мркаљ заузима посебно мјесто. Док су други пјесници, иако прекинути у стваралачком зрењу (нпр. Јован Дошеновић, Бранко Радичевић, Јован Грчић Миленко, Војислав Илић), досегли пуну концентрацију барем у једном периоду свог живота и то потврдили пјесничким књигама, он као да је поезију писао случајно, изазван околностима или реакцијама на туђи текст. Отуда можда долази и изразита жанровска, тематска и стилско-реторичка разноликост његове лирике. На другој страни, гледајући на стих, ритам, лексику, сликовитост, потврђује се из пјесме у пјесму пјесникова изузетна самосвојност, брижљивост и осјетљивост, које га бране од опонашања чак и кад преводи и прерађује“.
проф. емеритус Душан Иванић
ИЗБОР ИЗ ПОЕЗИЈЕ
[ЈАО… ТРИСТА ПУТА]
Јао! Јао! Јао триста пута!
Пала нам је, пала коцка љута;
Море зала ов’је свет!
Лед и ватра, зрак и гром, и вода,
Звери, змије, гад од разна рода,
Често век нам чине клет!
Зло је мучно садашње поднети,
Зло нас бивше пече у памети,
Будуће већ једе нас.
Дневне туге рађају сне худне,
А сни ноћни растуже нас будне.
Јесмо л’ без зла који час?
Човек, страва човеку ах! већа,
Гони правду, што је свију срећа,
Гони мир из света сав.
Вук не ломи реч, ни веру своју;
Топ и картач не привезу к боју
Анаконда, рис и лав.
1825.
МОЛИТВА „ОТЧЕ НАШ“
О! наш оче! ти, кој јеси
На, и под, и над небеси,
Прељубезно име твоје
Свагда нека свећено је!
Царство нек нам твоје дође,
Кад у земљу прах наш пође.
Како твоју, драги боже!
На небеси Ангел може
Увек вољу да свершива,
Тако нек на земљи бива.
Дај нам хлеб, кој душу ’рани,
Теби да смо упитани,
Дај јошт’ сваки дан и јело
Које нужно јест за тело.
Сваки нама дуг опрости,
Кој нам узрок јест жалости,
Како што ми там’ овамо,
Дужницима остављамо.
Наводљивог искушења
Поистребљуј ти семења.
Сад и некад нас избави
Од зли’ врага и лукави’. Амин.
Књига има 128 страна, штампана је у тврдом повезу. Цена: 500,00 динара.