Активности
Трибина „Баштина крајишких Срба“ у Матици српској
У организацији Завичајног удружења „Сава Мркаљ“ из Новог Сада одржана је 24. децембра у Матици српској трибина под називом „Баштина крајишких Срба“. О овој важној теми са стручног и научног аспекта говорили су виши научни сарадник Института за новију историју Србије др Софија Божић, српска књижевница и професор универзитета др Славица Гароња, књижевни теоретичар проф. емеритус Душан Иванић, виши научни сарадник Музиколошког института Српске академије наука и умjетности др Данка Лајић – Михајловић и историчар умјетности др Љиљана Стошић.
На почетку трибине учеснике и публику, у име организатора и домаћина, поздравила је предсједница Завичајног удружења „Сава Мркаљ“ Зорица Влајинић, која је представила госте и захвалила свима на присуству.
Модератор трибине била је др Светлана Шеатовић, виши научни сарадник Института за књижевност и умјетност у Београду, која је истакла да су Завичајно удружење „Сава Мркаљ“, Матица српска и Крајишки одбор Матице српске, након 24 године од војних интервенција према српском народу и великих егзодуса, као и година ћутања о историји, култури, књижевности и другим областима, нашли довољно слуха и разумијевања да се ангажују на изучавању и прикупљању баштине крајишких Срба. Томе у прилог иде и зборник „Баштина крајишких Срба“ који ће штампати Завичајно удружење „Сава Мркаљ“ а чије се издавање очекује ускоро. Зборник би требало да буде нека врста обавезне кућне библиотеке сваког Србина поријеклом из Крајине, као и свих оних који немају директно поријекло, али имају широку националну и културну свијест, рекла је у свом излагању др Светлана Шеатовић.
Баштина крајишких Срба је веома важна тема којој је у наредној години потребно посветити посебну пажњу, с обзиром на то да се сљедеће године обиљежава 25 година од егзодуса Срба из Крајине. Али, то је и година у којој се треба наставити бавити баштином крајишких Срба која сеже у најдубље периоде средњег вијека. Циљ трибине био је излагање савремених научних погледа који су историјски, књижевни, фолклористички, као и елемената изучавања етномузикологије и сакралне баштине. Посебно је значајно изучавање сакралне баштине, јер одласком народа са неког подручја тај народ са собом не може да понесе своје манастире, цркве и света мјеста која су, остајући на туђим подручјима, девастирана, али може да понесе своју пјесму, језик и сјећање. Значајан дио сакралне баштине захтјева обнову и питање је колико ће то бити могуће у Републици Хрватској, али оно што могу да ураде проучаваоци, научници и посвећеници на овом простору то је да све забиљеже и да то остане као трајна баштина, сјећање и материјал за нова изучавања.
Први аспект трибине био је историјски, о Србима у Хрватској, Славонији и Далмацији говорила је др Софија Божић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије. Софија Божић је истакла да се присуство Срба на простору Хрватске везује за епоху средњег вијека, за крај периода сеобе народа када су Срби мијешајући се доспјели да обале Јадранског мора гдје су формирали прве политичке творевине. Крајишници су ту формирали своје заједнице у којима су изграђивали свој идентитет, првенствено уз помоћ мача и сабље. Међутим, они нису били само ратници, већ су се приклањали и земљи, придајући велики значај пољопривредној производњи, а у војну службу ступали су само под условом очувања својих слобода.
– У основи очувања свог статуса лежала је борба за очување националног идентитета који се могао сачувати једино под условом да српска заједница сачува своју унутрашњу организацију и своје уредбе којима се руководила прије досељавања. Ово је било неопходно нарочито када су у питању српско-хрватски односи који су увијек били затегнути, пуни неповјерења, натопљени неразумијевањем, нетолеранцијом и негативним емоцијама, истакла је Софија Божић.
Гледано са историјског аспекта, борба за национални идентитет Срба водила се кроз све историјске периоде и та борба траје и данас.Поред тога, вид борбе за очување националног идентитета је и очување књижевног и фолклорног блага Срба са простора данашње Хрватске,о чему је са научног аспекта говорила др Славица Гароња, српска књижевница и професор универзитета.
– Чињеница је да је српски народ остварио огромну духовну баштину на територији Војне крајине и Босне и Херцеговине и приоритет је да се сво то благо које је прикупљено и дигитализује. То би био једини докуменат и траг да су Срби живјели на тим територијама и он би дао одговоре на то како се пјевало, како се живјело, какав је репертоар постојао и какво је духовно богатство Војне крајине. Поред тога, а са циљем очувања српског националног идентитета, потребно је направити антологијски избор објављеног и необјављеног народног стваралаштва српског народа Војне крајине у коме су доминирале балада и лирска пјесма. Кроз таква дјела видјело би се цвјетање народне пјесме, шта се пјевало, шта је било најпопуларније и какав је био стваран живот народне пјесме, истакла је Славица Гароња.
У очувању националног идентитета крајишких Срба свој допринос константно даје професор Душан Иванић, књижевни критичар, који је, између осталог, написао и књигу „Књижевност српске Крајине“, као и антологију„Приповијеткe српских писаца из Хрватске“. Иза њега стоји обиман рад на изучавању и прикупљању књижевног богатства крајишких Срба. Према ријечима професора Иванића писани трагови о присуству Срба у Хрватској појавили су се веома рано. О тим траговима могла би се направити збирка записа који су битни за сам живот људи у тим крајевима: кратке реченице о угрожености српског народа, о великим сеобама, али и приче које се тичу свакодневице. Потребно је направити неку врсту лексикона културе Срба у Хрватској, који би обухватио музику, ликовну умјетност, градитељство, књижевност и друге области.
Поред историје, књижевности и фолклора, етномузикологија као вид очувања српског идентитета је такође веома значајна. О музици, као дијелу нематеријалног културног насљеђа Срба из Хрватске, говорила је др Данка Лајић – Михајловић, виши научни сарадник Музиколошког института Српске академије наука и умјетности. Данка Лајић – Михајловић истакла је да је музичко насљеђе дио цјелокупног живота и комплетне традиционалне културе којој припада и која на прави начин открива њено значење.Поред тога, веома је важно не само да се истраже неки музички феномени, већ да то до чега смо дошли вратимо у живот и вратимо друштву којем та наука треба да служи:
– Етномузиколози су укључени као аутори програма, као чланови жирија, у различите догађаје у јавној културној пракси као што су приредбе, обиљежавања и свечаности. Поред тога, важно је да етномузиколози учествују и у организацији и преносу традиционалних музичких знања млађим генерацијама. Традиционална музика нису само мелодије, ритмови, тонски низови, стихови, то је етос и то је нешто што није лако усвојити. То је начин васпитавања одређених људи и основни задатак савремених етномузиколога је да кроз радионице обучавају младе људе како се нешто пјева. То је та нематеријалност која осликава музику као дио нематеријалног културног насљеђа. Она није угрожена другим врстама атака на очување, то је нешто што је између нестајања самог по себи и нестајања под утицајем савремених медија музичке индустрије. Потребно је спријечити нестајање и тривијализацију традиционалне музике, што је важно за идентитет Срба поријеклом из Крајине.
Тема која је остављена за крај трибине, али не мање важна, јесте сакрална баштина крајишких Срба. О тој теми говорила је др Љиљана Стошић, историчар умјетности, научни савјетник Балканолошког института Српске академије наука и умјетности:
– Сакрална баштина крајишких Срба више пута је у неповрат нестајала, смањивала се, осипала и бивала украдена. У њеном изучавању феномен представља чињеница да све оно што је до сада рађено и о чему постоје трагови, писани и материјални, мора поново да се истражује, јер тренутно стање не одговара ономе што је записано. Потребно је кренути у ново прикупљање података о сакралној баштини, јер све што је урађено је и застарјело. Рад и објављивање, како синтетички тако и аналитички, веома су важни, као и дугорочни рад на изради рјечника и енциклопедија које би се тицале ове области крајишких Срба.
За очување националног идентитета крајишких Срба важна је чињеница да постоје људи ентузијасти који имају вољу, снагу, мотив и добро расположење да константно раде на прикупљању баштине крајишких Срба. Само на тај начин ће се неизмјерно допринијети очувању националног идентитета у времену када различити фактори покушавају спријечити Србе да сачувају своју историју, културу, умјетност, традицију и обичаје.
Завичајно удружење „Сава Мркаљ“ овом трибином, као и књигом „Баштина крајишких Срба“ која ће ускоро изаћи, даје важан допринос проучавању културне, језичке и књижевне баштине тог дијела српског народа. Трибину „Баштина крајишких Срба“ подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са вјерским заједницама.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац